Otrovna Večera

Kada Federiko Baziljone Divinčeli, vojvoda tiranske ćudi, odvede Uga Difontea i njegovu jedanaestogodišnju kći Mirandu s imanja na kome ionako gladuju, Ugo pomisli da ga ništa gore u životu više ne može snaći. Gorko se prevario. Vojvoda mu naređuje da postane njegov novi probač hrane, a taj posao je posebno opasan jer vojvoda ima mnogo neprijatelja.

Ugo se brzo upoznaje sa svim onim što čini njegovo zaposlenje: otrovima, protivotrovima i raskošnim jelima u svoj njihovoj raznovrsnosti. Da bi preživeo niz smrtonosnih spletki potrebna mu je sva hrabrost, domišljatost i mašta kojima ga je priroda obdarila, a svojeglava kći na pragu dozrevanja, čija lepota već budi požudu moćnih i opasnih ljudi, dodatno mu otežava tu bitku.

Ugova priča u prvom licu slika, uz obilje raskošnih pojedinosti, poznu italijansku renesansu s tačke gledišta jednog seljaka.

Otrovna večera je knjiga koja iskri nežnošću, nagorkim humorom i bolnom iskrenošću, pričajući priču o čoveku koji uspeva da se snađe u najneočekivanijem škripcu i da pritom pronađe smisao života.

„Ovaj roman je naizmenično priča o izazovima koji se naizgled u beskraj isprečuju pred njegovim junakom i bajka – koja se, uprkos zlim ljudima i mnogim nedaćama, završava srećno. Prateći Ugove zgode i nezgode čitalac se oseća kao na putovanju od Umberta Eka do Montija Pajtona!“

Buk magazin

„Mudra pripovest iz Italije XVI veka, o seljaku čiji posao postaje da proba hranu okrutnog vojvode kome preti opasnost da ga otruju. Na tom novom poslu Ugo uspeva da preživi samo zahvaljujući svom bodrom duhu, sreći i ponekom neverovatnom preokretu.“

Kirkus rivjuz

„Svi likovi ove knjige su zanimljivi, a najviše zlosrećni ali neodoljivi Ugo, koji uspeva da ne potone plivajući među raznolikim zaverama u vojvodskoj palati. U priči koja podseća na renesansnu komediju situacije, pažnju čitalaca posebno plene neočekivani obrti.“

Pablišers vikli